TERAPIJA PEVANJEM PO METODI ŠKOLE ZA OTKRIVANJE GLASA
Na fizičkom nivou, terapijom pevanjem postiže se produbljivanje disanja, bolja cirkulacija, a potiče se i bolji rad metabolizma.
Moderni način i brz ritam života čini da većina nas tokom dana dugo sedi, ne kreće se dovoljno, diše preplitko. Osim korisnog učinka na fizičkom nivou, duboko disanje ima i drugih pozitivnih uticaja: što je disanje dublje - strah je manji.
Osim što održava naše telo zdravijim te poboljšava njegovo funkcionisanje, pevanjem se mogu ublažiti, pa čak i ukloniti neki fizički simptomi kao što su:
- Hladne noge
- Plitko disanje
- Astma
- Mucanje
- Probavni problemi
- Pad imuniteta
- Bol
- Nedostatak energije
- Napetost
Nije loše prisjetiti se i stare njemačke poslovice koja kaže: „Ko peva duže ostaje mlad“.
Terapija pevanjem – pozitivni psihički efekti
Pevanje, naravno, ne koristi samo zdravlju tela, već i zdravlju duše. Ono može ukloniti ili ublažiti strah i stid, povećati samopouzdanje, ali može i osloboditi osobu jer zatvoren glas isto je što i zatvoren čovek. Rad na glasu nikada nije samo rad na glasu, to je uvek rad na samome sebi. Ponekad glas u potpunosti utihne jer nema ničega u nama što bi ga „pokrenulo“.
No umesto da pevanje bude rezultat raspoloženja, odnosno unutrašnjeg stanja, pevanje treba iskoristiti za njegovo poboljšanje. Samo treba odlučiti prestati koristiti stare, već istrošene izgovore „ne znam, ne mogu, ja nemam sluha, nemam glasa...“ jer oni nisu pokazatelj naših mogućnosti već samo opravdanja.
Kada jednom iskusimo mogućnosti našeg glasa i samopouzdanje će narasti, a stid će bivati sve manji. Vera u sebe važna je za sve, a posebno mlade koji se tek trebaju suočiti sa onim što im je život pripremio.
Velik broj ljudi koji pati od kompleksa manje vrijednosti i drugih psiholoških smetnji, mogao bi ih se osloboditi ako bi se te skrivene, nerazvijene ili čak zakržljale umjetničke sposobnosti kultivisale na pravilan način.
Zašto nas je zapravo strah ili stid pevati pred drugima? Pevanje je duboko intimna stvar, čoveka boli kad se ogoli na takav način. Međutim, kada se uspeju skloniti te blokade, mogu se rešiti i mnoge druge prepreke koje samo naizgled nemaju nikakve veze sa pevanjem. Oslobađanje glasa oslobađanje je samoga sebe.
Kada se počne raditi na njegovom oslobađanju, ljudi najpre počnu tačno intonirati i pratiti melodiju - počinju ispravno pevati. Odjednom otkriju da u stvari imaju sposobnost za koju su im godinama ili čak decenijama drugi govorili da je nemaju i da je nikad neće imati. Ljudi postanu svesni da je muzikalnost u njima i da je oni sami mogu dalje razvijati.
„Pa ja to imam, ja mogu da pevam!“ to je otkriće koje će svakoga iznenaditi, a njihov život time postaje bogatiji. Ako neko nauči jednu pesmu, onda može i drugu, treću. Ako ima hrabrosti da peva pred drugima, može i prići devojci/dečku, potražiti bolji posao, može pokušati živeti u drugom gradu, drugoj državi. Može pokušati ostvariti sve ono što još nije, a što bih voleo. Može bar pokušati promjeniti svoj život. Na taj način, pevanje može promeniti čoveka.
Pevanjem učimo da slušamo druge što dovodi do bolje komunikacije
Budimo iskreni - slušamo li uvijek svog supruga ili suprugu, decu, roditelje ili puštamo da kroz jedno uvo uđe, a kroz drugo izađe? Pevanjem čovjek uči da sluša ne samo reč ili poruku koja do njega dopire već i ono što je „pisac hteo da kaže“, a takođe i osobu koja preko te poruke govori nešto samoj sebi. Na primer, ako želim da pevam u horu, moram naučiti da slušam druge jer bez toga nema zajedničkog pevanja. Znati slušati drugu osobu veliki je korak u društvenom prilagođavanju.
Za ljude koji pate od slušnih ili govornih smetnji, samo pevanje u horu imalo bi terapijsko dejstvo. Oni bi postali sastavni deo zvučnog organizma i otkrili bi svoj glas kroz imitaciju.
Muzika nije s ovoga sveta – duhovni nivo terapije pevanjem
Pevanjem se uzdižemo iznad granica telesnosti, pronalazimo vezu sa svojim duhovnim bićem i svojim bližnjima koristeći vlastito tijelo kao instrument.
Kad sjedinimo svoje glasove u pjesmi, mi produbljujemo vezu sa samim sobom i sa svojim supevačima. Uzdižemo se na jedan viši nivo samo uz pomoć sebe samih i svojih tela. Tada postajemo građani još jednog sveta. Brojni su primeri ljudi koji godinama, a neki i decenijama, pevaju u horovima. Uglavnom nisu za to plaćeni, već izdvajaju svoje vreme drage volje. Kroz godine se puno toga promeni u njihovim životima (rođenja, smrti), ali oni i dalje pevaju u horu. Zašto?
Pevanje uzdiže ljude iz njihove svakodnevnice u nova životna iskustva koja mogu delovati podsticajno na obavljanje svakodnevnih životnih zadataka. To se može nazvati muzičkim disanjem. Na taj način muzika može steći konkretno značenje za nečiji život i raspevati svakodnevnicu.
