ZAŠTO JE DOBRO BITI SPONTAN I KAKVE TO IMA VEZE SA POZORIŠTEM I PLESOM?
Svi se rađamo spontani. Dok smo bebe istražujemo, igramo se, reagujemo bez zadrške na novo, i često probamo različite stvari u susretu sa istim. Tako učimo i razvijamo se. Moglo bi se reći da je spontanost beba i dece na neki način divlja, jer dete se često ponaša spontano i izražava sebe i svoja osećanja bez obzira na okolinu.
ZRELA SPONTANOST NIJE ISTO ŠTO I IMPULSIVNOST
Nekad ova spontanost poraste u impulsivnost, ali u idealnom slučaju, na njeno mesto stupa drugačija vrsta spontanosti – zrela spontanost, koja poštuje druge ljude i njihova osećanja. Postoji i druga krajnost - tokom razvoja spontanost se potpuno utiša, postanemo previše plašljivi, previše pristojni i rigidni. Lakše je živeti u okvirima poznatog. Zna se šta ide sa čim. Ovo se radi ovako, a ono onako.
NEGOVANJE SPONTANOSTI NAM OMOGUĆAVA DA BUDEMO SADA I OVDE
Nema mesta niti vremena za spontanost. Zaboravljamo da je baš ta spontanost kvalitet koji nam omogućava da budemo fleksibilni, otvoreni za dešavanja u svojoj okolini, prisutni ovde i sada i slobodni da reagujemo u trenutku i kažemo DA svetu. Sloboda da se ponašamo spontano omogućava nam da budemo celovitiji i integrišemo naše emocije, misli i telesne senzacije. Biti spontan i reagovati spontano znači da smo dovoljno opušteni, da poznajemo i prihvatamo sebe baš takve kakvi jesmo. Zrela spontanost znači da verujemo sebi i svojim osećanjima i da smo u stanju da ih izražavamo i reagujemo u skladu sa njima. Ona znači da niste u konfliktu sa samim sobom niti sa svetom oko sebe, i ne samo to, već i da se osećate povezano sa svetom oko sebe i da ste u stanju da ostvarujete i razvijate kvalitetne odnose sa drugim ljudima. Možda bismo mogli da kažemo da reagovati spontano znači reagovati prvenstveno iz srca.
SPONTANOST OLAKŠAVA ULAZAK U NOVE ZONE UČENJA I RAZVOJA
Fleksibilnost - nužan segment zrele spontanosti nam omogućava da se oslobodimo tereta opsesivnog razmišljanja koje nam ne donosi rešenja, već nas zatvara u krug. Zrela spontanost sa sobom nosi pozitivan stav prema životu i entuzijazam. Spontanost nam pomaže da iskoračimo iz sopstvene zone komfora i neprestano ulazimo u zone novog učenja i razvoja. Biti spontan znači i da ste spremni da se igrate, eksperimentišete i pravite greške, jer shvatate da su greške dragoceno iskustvo bez kojih ne bi bilo učenja. Spontanost nam omogućava da budemo kreativni i inovativni, da budemo oni koji iznova stvaraju svoj život i transformišu događaje i iskustva, bez obzira na njihovu prijatnost ili težinu.
BITI SPONTAN NE ZNAČI ODUSTATI OD SVAKOG PLANA VEĆ OSLOBODITI SE ZASTARELOG VIŠKA KOJI SPUTAVA
Biti spontan je nekada zaista težak zadatak, jer treba zakoračiti van svog Ega, van sebe kao Znalca. Treba se prepustiti, odustati od kontrole, treba prigrliti neizvesnost. Verujem da je naš kapacitet za spontanost nešto što možemo negovati i što možemo vežbati. Pre svega, važno je da shvatimo šta nam spontanost može doneti. Ne radi se ovde o tome da treba uvek biti spontan po svaku cenu. Planiranje i organizovanost su važni – da. Njih ne treba suprotstavljati spontanosti – oni se međusobno dopunjuju. Dobro je imati plan, ali dobro je i biti spreman uzeti nove okolnosti u obzir i improvizovati kada je to potrebno.
PLESNE I POZORIŠNE TEHNIKE SU ODLIČAN NAČIN NEGOVANJA SPONTANOSTI
Jedan od veoma zabavnih i efikasnih načina da razvijamo svoju spontanost je učestvovanje u pozorišnim i plesnim aktivnostima, koje su bazirane na improvizaciji. Kada nema unapred pripremljenog scenarija, niti plesnih koraka ili koreografije, koje moramo slediti ili savladati najbolje smo podstaknuti da uradimo nešto novo i neočekivno, i za nas same i za druge. Bogati opus dramskih vežbi improvizacije, verbalnog ili neverbalnog karaktera, “prelile” su se iz oblasti rada sa profesionalnim glumcima na druge kontekste, jer su prepoznate kao moćno sredstvo ličnog razvoja. “Slobodni” ples je takodje korisno razvojno sredstvo čije se mogućnosti u Srbiji još ne poznaju niti priznaju u dovoljnoj meri.
Pozorište i ples u ovakvoj formi od nas naročito traže da budemo potpuno prisutni u sadašnjem trenutku. Sama činjenica da radite nešto čemu ste potpuno posvećeni je već vrlo kreativan čin sam po sebi. Nove ideje, nova rešenja, nove slike, nove vizije, novi odnosi i još mnogo toga drugog može proizići samo iz procesa u kojem ste potpuno prisutni ovde i sada.
PRISUTNOST U TELU I ČULIMA JE ZAMAJAC SPONTANOSTI
Prisutnost je osnova za spontanost i kreativnost. U procesu prisutnosti aktiviraju se naša čula i osećanja. Tokom ovakvih pozorišnih i slobodno-plesnih vežbi istražujemo spontanost prvenstveno na telesnom i emotivnom nivou. Mnogo svesnije vidimo, čujemo, mirišemo, dodirujemo, osećamo. Puštamo da nam telo bude vodič. Učimo se da “postojimo” i otvorimo se za sebe i za druge, bez predrasuda. Umirujemo naš Um i njegovu povremenu preteranu proceniteljsku i kritičarsku nastrojenost, a to je jedna od najčešćih prepreka na putu ka spontanosti. Kada je učesnik potpuno angažovan, nema rupe između ideje i izražavanja, sve se dešava odmah. Ideje se izražavaju čim su formirane. Autocenzura nestaje. Svi “odgovori” su dopušteni, i bizarni i luckasti, jer nema pogrešnih odgovora. Osećam strah – izražavam strah – prihvatam strah – plešem sa svojim strahom i puštam ga da me vodi. Paradoksalno – on postaje manje strašan kad mu se prepustim. Spontanost znači i verovati sebi, verovati onome što osećamo, prihvatiti i pustiti.
ZRELA SPONTANOST PODSTIČE KREATIVNOST KAO ZAJEDNIČKI DRUŠTVENI ČIN
Uzmimo za primer bilo koju vežbu plesnog dijaloga. Šta se tu događa? Imamo dvoje ljudi koji oboje imaju odgovornost da prate šta radi drugi i da na to daju svoj odgovor. Učesnik tokom vežbe uviđa da je besmisleno planirati sopstveni plesni odgovor unapred i umesto toga se jednostavno usredsređuje na to da pažljivo prati šta radi partner i potom, kada je njegov/njen red da pleše, on/a pušta da taj ples izraste, nadoveže se na partnerov.
Još jedan primer je vežba iz pozorišta slika. Svojim telom pravim sliku/statuu kao reakciju/asocijaciju na reč. Imam svega par sekundi. Ovde nema mesta razmišljanju niti planiranju, inače nećemo uspeti da uradimo vežbu. Ista vežba u grupi je još dragocenija, u trenutku se nadovezujemo i stvaramo zajedno, bez reči i plana.
Zajednička improvizovana aktivnost je posebno značajna za razvoj našeg kapaciteta za spontanost, jer stavlja fokus na uzajamnost života i uči nas da mi sami ne možemo planirati niti kontrolisati rezultat određene aktivnosti, već da će on proizići iz trenutka zajedničkog čina stvaranja. Ne čekamo samo svoj red, smišljajući šta ćemo mi uraditi. Ne možemo čak ni da znamo šta ćemo uraditi, jer to ne radimo sami, nemamo kontrolu nad rezultatom.
RAZVOJ SPONTANOSTI OGRANIČAVA ETIKETIRANJE I KRITIZERSTVO
Ovakva vrsta rada pomaže nam da spontano stvaramo u trenutku i da vežbamo jedan drugačiji pristup životu koji podrazumeva puštanje, prepuštanje, slobodan pad, verovanje svom telu, emocijama i intuiciji. Učimo da rizikujemo. Učimo da budemo iskreni prema sebi i drugima. Vežbamo da zaista vidimo i slušamo druge, ne procenjujemo i ne negiramo, već prihvatamo ono što nam se nudi i dopunjujemo, dodajemo nešto svoje.
Pozorišna i plesna improvizacija predstavlja čin stvaranja, transformacije i otkrivanja novih odgovora, načina i mogućnosti i ona nije moguća bez spontanosti. Mi ovde STVARAMO. Odnose, dijaloge, performanse, priče. Bez plana, bez razmišljanja, u dahu, u trenutku, sa lakoćom. I na taj način održavamo u tonusu svoj mišić za spontanost, kako ga ne bi uhvatio grč u trenutku kada nam je potreban.
