Telesna shema je sistem međusobno povezanih predstava i ideja o vlastitom telu i njegovim organima koji čini mentalnu mapu tela. Mentalna reprezentacija tela je subjektivna i ne mora da se poklapa sa stvarnošću. Ima važnu ulogu u razvoju ega i identiteta pojedinca.Roditelji treba da obrate pažnju na poruke koje upućuju svojoj deci a koje se tiču ličnog odnosa prema sopstvenom telu i hrani. Kada kažemo poruke mislimo istovremeno i na reči i na ponašanje.
Majke koje su nezadovoljne sopstvenim telesnim izgledom, i koje se neprestano žale kako su debele i u skladu sa tim drže razne vrste dijeta, prenose taj doživljaj telesne šeme na svoje ćerke, pa će se i one osećati debelo, čak i ako to apsolutno nije slučaj.
ZNAČAJ RODITELJSKIH PORUKA ZA DOŽIVLJAJ TELA
Odnos majke i ćerke predstavlja najznačajniji odnos u životu svake žene. Tokom tog odnosa majka i ćerka međusobno jedna drugoj oslikavaju, kao u ogledalu, doživljaj sopstvene vrednosti. Jedan aspekt tog međusobnog ogledanja je i majčin uticaj na ćerkin doživljaj sopstvenog tela. Na primer, majke koje su zadovoljne svojim izgledom i telom će najverovatnije razviti identičan doživljaj sopstvenog tela i kod ćerki.
Na žalost živimo u vremenu u kome je idealno žensko telo sve tanje i tanje (idealna žena ima sve manje i manje kilograma) dok nasuprot tome većina žena je u stvarnosti sve deblja i deblja. Zbog toga se savremeni roditelji osećaju sve bespomoćniji u svom pokušaju da dostignu ideal lepote i kod sebe i kod svoje dece.
Pored majke važna osoba koja ćerki treba da kaže da je lepa i-ili zgodna je njen otac. Ako ceo svet ćerci govori da je debela, neatraktivna, ali joj njen otac kaže i ponavlja kako je lepa, ona će verovati njemu. Isto tako ako ćerki ceo svet govori kako je lepa i atraktivna a njen otac joj govori kako je ružna i debela (ili čak ništa ne govori) ona će opet verovati njemu.
Razlika između uticaja očevih reči (ili njihovog nedostatka) i majčinog uticaja je u tome što majčine reči, da bi, pre svega, pozitivno delovale, moraju biti u skladu sa njenim ponašanjem prema sopstvenom telu.
Zbog toga treba obratiti pažnju na poruke koje kao majke šaljemo svojoj deci a posebno svojim ćerkama. Posebno na poruke koje se odnose kako na odnos prema sopstvenom telu tako i na one koje se odnose na odnos prema hrani. A kad kažemo poruke mislimo istovremeno i na reči i na ponašanje. Posledice su nesagledive i brojne.
Dokazano je, na primer, da usvajanje negativnih poruka o sopstvenim telima upućenih ćerkama od njihovih majki predstavlja najveći faktor rizika za razvoj brojnih poremećaja ishrane kod ćerki. Brojna istraživanja stalno iznova potvrđuju da majke koje drže dijete imaju dva puta više šanse da im ćerke obole od neke vrste poremećaja ishrane. Na uzorku devojaka uzrasta od 12 do 18 godina skoro 6% njih pati od poremećaja ishrane a na uzorku devojaka istog uzrasta čije majke su držale dijete taj odnos se popeo na jednu od deset devojaka. (Zanimljivo je i istraživanje u kome na uzorku od 500 tinejdžerki 9% njih je skoro stalno na dijetama, dok se ta cifra skoro utrostručuje kod devojčica u čijim porodicama se negativno komentarise njihov izgled.)
Majke moraju da počnu od isceljivanja sopstvenih negativnih doživljavaja u vezi svog tela i izgleda. Tek kada im to pođe za rukom moći će da razviju zdrav odnos prema telu kod sopstvenih ćerki. Evo preporuke kako bi majke mogle da počnu da transformišu sopstvene negativne telesne teme. Ako ste majka postavite sebi sledeća pitanja:
Kako se osećam u vezi sopstvenog tela?
- Da li imam negativne komentare o sopstvenom telu ili telu drugih žena?
- Da li sam često na dijeti, da li sam opsednuta vežbanjem ili sopstvenim kilogramima?
- Da li krijem svoje telo od sopstvene porodice ili prijatelja (na razne načine, bilo tako što nosim preširoku odeću ili tako što izbegavam aktivnosti koje podrazumevaju kupaći kostim i slično)?
- Da li kritikujem telo mog deteta?
- Da li imam negativne komentare o težini svog deteta ili u vezi njegovih navika u ishrani i odnosu prema hrani?
- Da li sam ikada uskraćivala hranu svom detetu iz straha da će se previše ugojiti?
A evo preporuka šta bi naše ćerke trabale da čuju od nas kao majki (roditelja) u vezi njihovih tela:
1. Tvoje telo je sposobno za neverovatna postignuća. Ono ti omogućava da hodaš, trčiš, skačeš, udaraš, grliš, rasteš, grliš, isceljuješ, rađaš, itd.
2. Tvoje telo je hram tvoje duše. Neguj ga i voli na isti način na koji poštuješ samu sebe u celini.
3. Tvoje telo je deo tvoje celovitosti. Celovitosti koja obuhvata ličnost sa određenim karakteristikama i sposobnostima i telo koje takođe ima svoje karakteristike i sposobnosti.
4. Tvoje telo je prelepo jer je ono mesto kontakta sa ulogom žene. Telo ti je vodič kroz društvena očekivanja od žene, svetionik na putu usvajanja uloge žene.
