Iako je mogućnost učenja jezika urođena, adekvatan razvoj zavisi od toga da li je dete u podstičućoj socijalnoj sredini ili ne. Govor se razvija iz prirodne dečije potrebe da komunicira. Da li je dete adekvatno podstaknuto za razvoj jezika zavisiće od toga koliko i na koji način je roditelj ili staratelj prisutan i kako reaguje na različite faze razvoja govora kod dece. Oprezno sa izlaganjem dece crtanim filmovima, jer oni podstiču nepoželjnu jednosmernu komunikaciju a često su ispunjeni jakim zvukovima, šumovima koji sprečavaju dete da razlikuje glasove i reči što sve ometa razvoj govora. Govor upućen detetu treba da bude jasan, jednostavan i sa mnoštvom ponavljanja. Upoznajte se sa različitim fazama u razvoju govora deteta i naučite kako adekvatno da reagujete na njih.
KAKO PODSTAĆI RAZVOJ GOVORA KOD DECE
PODSTIČUĆA SOCIJALNA SREDINA JE NEOPHODAN USLOV ZA ADEKVATAN RAZVOJ GOVORA KOD DETETA
Govor se razvija još u majčinoj utrobi, jer dete i tada već ima mogućnost da razlikuje zvuke iz spoljnog okruženja. Slušajući govor majke, roditelja, muziku ono se sprema da te iste zvuke prepozna kad se rodi i da na njih mnogo brže reaguje nego na neke druge zvukove. Po rođenju dete nastavlja komunikaciju koja sada uključuje i roditelja, u stanju je da proizvodi glasove i da odgovara na njih.
Dete se rađa kao govornik u svetu koji govori. Razvoj govora kod dece je jedna od najprirodnijih i najimpresivnijih veština. Skoro sva deca uče pravila svog jezika još u najranijoj dobi. Mogućnost učenje jezika je genetski predodređena. Dete je rođeno da priča, ono ima dar za obradu pravila u jeziku. Deca uče govor i jezik u svom okruženju i kontaktu sa drugima tako da je socijalna sredina jedan od bitnijih faktora hoće li se taj urođeni dar oformiti kako treba.
GOVOR SE RAZVIJA IZ DEČIJE POTREBE DA KOMUNICIRA SA DRUGIMA
Za razvoj govora nije samo dovoljno postojanje organske osnove nego i prisustvo određenih socijalnih uslova u kojima dete živi i razvija se a koji u sebi sadrže odnose sa drugim osobama. Dete usvaja osnovne elemente jezika zavisno od svojih fizčkih i psihičkih sposobnosti i potreba. Sposobnost vladanja jezikom razvija se iz dečije potrebe da komunicira i shvati svet u kome raste i razvija se. Procesu usvajanja jezika najviše doprinosi prisustvo druge osobe, najčešće majke ili drugog deteta, uz koje se jezik razvija.
FAZE U RAZVOJU GOVORA
U periodu nakon rođenja odigrava se krupna promena koja čoveka odvaja od životinjskog sveta. Dete u prvoj godini života priozvodi veliki broj glasova. Tako da se iz dečije spontane glasovne igre koja prolazi kroz nekoliko faza, razvija govor. Glasovi A,O, E, I, U koji se javljaju odmah po rođenju nisu ti koji razlikuju čoveka od životinja, već ga povezuju. Tek sa pojavom izgovaranja ostalih glasova ( P, B, K, G, D, H, T, ...) možemo govoriti o početku razvoja govora specifičnog za čoveka. Učeći govor kroz sopstvenu povratnu vezu i slušajući govor oko sebe, dete iz velikog broja glasova koje ima na raspolaganju, koristi one koji su mu potrebni za izgovaranje reči i rečenica koje uči.
VOKALIZACIJA
Prva faza razvoja govora počinje, već od polovine prvog meseca i taj period nazivamo periodom vokalizacije. Dete svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Glasanjem ono okolini saopštava svoje psihofizičko stanje, odnosno da li oseća prijatnost ili neprijatnost.
GUKANJE
Početkom drugog meseca započinje druga faza, gukanje, u kojoj se pojavljuju novi glasovi. U ovoj fazi gukanje se može smatrati sredstvom komunikacije sa drugim ljudima. Dete kroz igru prilagođava svoj glas i počinje da ga koristi u funkciji ljudskog.
U prvoj fazi dete raspevava glasove a, e, i, o, u, samo za sebe, i ponekad mu nije ni potrebna podrška roditelja, dok u drugoj fazi ono već pravi kombinacije glasova ga, ba, pa, ke, ge, te, da itd. Ukoliko ima podršku roditelja koji to stimulišu ono to doživljava kao komunikaciju.
BRBLJANJE
Period brbljanja od 5. do 9. meseca karakteriše prisustvo velikog broja izgovorenih slogova kao što su pa-pa, ba-ba, ka, ga-ga, pe, ma-ma, ta-ta... i njihovih kombinacija. Brbljanje nije proces, zasnovan na fiziološkim potrebama ili osećanjima deteta, već je početak stvaranja viših funkcija preko kojih se ulazi u samu strukturu jezika, tako da ga možemo smatrati početnom formom jezika. U ovom periodu od roditelja se očekuje da podražavaju i stimulišu ono što dete izgovara.
Period od rođenja do progovaranja ima presudnu ulogu za dalji razvoj govora i jezika. Zato je govorna stimulacija od strane roditelja ili okruženja u kome dete raste i razvija se od velikog značaja u ovom periodu.
KAKO DA GOVOR RODITELJA I OKRUŽENJA POMOGNE PROGOVARANJU
Usporeniji, razvučeniji, jasno artikulisan govor, sa stalnim ponavljanjem. Govor roditelja u periodu od rođenja do progovaranja treba da je obojen govorom koji je usporeniji, razvučeniji sa stalnim ponavljanjima, jasno artikulisan uz isticanje određenih ključnih reči koje će povećavati razumljivost. Komunikacija koja se ostvaruje između deteta i okoline, prvenstveno roditelja treba da je direktna, uz korišćenje kratkih reči i rečenica koje nisu komplikovane za izgovor.
Detetu je neophodna stalna govorna stimulacija tokom dana. Sve aktivnosti oko deteta, treba da budu propraćene govorom. Potrebno je da govor bude direktno usmeren na dete.
Bebi ne treba tepati, ni maziti se kroz govor. Ne treba joj se obraćati umekšanih glasova (“ pije moje”, “Cunce mamino”). Ako joj se tepa ona usvaja tepanje kao pravilno, dakle uči pogrešno.
Crtani film nije zamena za komunikaciju sa roditeljem jer podstiče nepoželjnu jednosmernu komunikaciju. Sve više je govornih poremećaja zbog nedostatka komunikacije između roditelja i dece. U takvim okolnostima dolazi do usporenog razvoja govora.
Bebe razumeju ljudski govor veoma rano. Počeci učenja govora u najranijem uzrastu su osnova za dalji razvoj govora i jezika. Bebe u ovom period razlikuju ljudski govor od drugih stimulusa koje čuju, i veoma su zainteresovana za njega. Nije retkost da roditelji, da bi umirili dete, ili završili neke obaveze puste crtani film i tako mališani i od nekoliko meseci sede prikovani uz TV dva, tri ali čak i šest sati dnevno!? To je jednosmerna, nepoželjna komunikacija, pa se kod deteta ne razvija potreba za govorom. Gledanje crtanih filmova može se učiniti korisnim samo ako se radi o crtanim filmovima koji koriste razumljiv jezik, bez jakih i piskavih tonova, na jeziku koji je maternji, uz objašnjenja od strane roditelja koja dete može razumeti (ko, šta radi, zašto).
Zajednička aktivnost i igra odlični su momenti za izgradnju dvosmerne verbalne komunikacije. Crtani filmovi mogu se zameniti slikovnicama. Slikovnice znače mnogo i u najranijem uzrastu, ali samo ako ih dete koristi uz pomoć roditelja. One su bliske deci i pomoću njih se najlakše uči govor. Najkvalitetnije vreme za razvoj govora je u zajedničkom gledanju slikovnica, gde roditelj objašnjava detetu ono što je na slici kratkim rečenicama. Na primer:Evo je maca. Maca mauče mau-mau. To je kuca. Kuca laje av-av. Beba spava. Kako ti spavaš?(pokazati) Veliki auto ide brrrm-brrm itd.
Šetnje u prirodi, porodične aktivnosti u koje je uključena cela porodica obojene prijatnim emocijama, smehom, dodirom, pesmom su jedan od najvažnijih momenata u kojima se govor deteta stimuliše i usavršava.
Važno je propratiti igru govorom. Igra takođe zauzima jedno od najznačanijih mesta u ostvarivanju komunikacije sa detetom, kako verbalne tako i neverbalne. Da bi igru učinili smislenom potrebno je da se proprati jasnim govorom ono što se radi. Rečenice treba da su kratke. Na primer Dodaj mi loptu. Baci loptu. Evo ti auto. Vozi auto. Mazi bebu. Beba spava. Stavi bebu u kolica. Donesi mi kutiju itd. Igra treba da odgovara uzrastu deteta i njegovim interesovanjima. Igra treba da bude jednostavna, sa ponavljanjima i aktivna.
Govor treba da se voli i neguje i samo tako možemo biti sigurni da će se pravilno i razviti.
